03.09.2016.

Jesenji voćni kolači





Nije meni još jesen, da ne bude zabune. Nego u poslednje vreme rado koristim šljive i kruške u kuhinji. Uz njih i groždje, kao i uvek prisutne jabuke. Pravim jednostavne i brze voćne poslastice.





Evo jednog jednostavnog recepta

za podlogu je porebno

2 jaja
100gr šećera
100ml mleka
100ml ulja
120gr brašna
kašičica praška za pecivo
vanilin šećer
(opciono: laneno seme, mleveni lan, susam, suncokret.. i sl. Dodati kašiku-dve u umućenu smesu i lagano pomešati)

dve tri kašike griza

Umutiti sve sastojke i smesu uliti u okrugli pekač prečnika oko 35-40cm.
Obilno posuti grizom. Griz ovde služi da upije prekomernu tečnost koju voće opušta prilikom pečenja i tako sprečava da se podloga lepo ispeče.
Preko svega rasporediti pripremljeno voće. Voće nisam ljuštila već sekla na prilično punačke kolutove. Po želji pospite i cimetom.
Peče se na 180 stepeni oko 40 minuta.



Prvi put sam pravila sa kruškama i nisam bila potpuno zadovoljna rezultatom jer je trebalo da upotrebim duplo veću količinu kruški da bi kolač bio još artomatičniji.



E, zato je sledeći put sve bilo kako treba i voća dovoljno za svačiji ukus. Šljive, breskve i grožđe. A u podlogu sam ubacila kašiku mlevenog lana i kašiku pečenog susama. 
Isprobajte, nećete se pokajati.











15.08.2016.

Dragička! Letnje kuvanje lepše od zimskog





Konačno i kod mene na blogu leto bez hlebova, peciva, rolata, kifli.. Uvek sam se pomalo snebivala da li da leti objavljujem tu vrstu svog bavljenja kuhinjom.
Jer vidim oko sebe.. nema toga leti mnogo. Ljudi leti jedu letnju hranu. A meni se rumene vrele kifle u plehu.. pa moram onako užarene na plus stopedeset stepeni kod šporeta da ih slikam. Onda  kad bih razmislila, pa što i da ne, to mi tako i zimi, leti.. 
Ne, stvarno, prethodnih godina sam stvarno preterivala sa pecivima, rernom i bespotrebnim pečenjem po vrućini.

Zato ovog leta preterah, ako je to uopšte moguće, s paradajzom, pirinčem i pastom. Dakle, uz rižoto i špagete na sto načina, pregurali smo veći deo leta. 



Onda je tu i jedna novina što se začina tiče. Kupovne začine sam potpuno izbacila iz upotrebe. Mislim na pakovane dodatke jelima. Zamenila sam ih svežim i sušenim začinima. Ruzmarin i bosiljak preovlađuju.




A za preko špageta, otkriće decenije i za mene, verujte: 
sveži sir, sitno naseckane tikvice, maslinovo ulje, so i začini. Puno začina. Sve smućkano.




Na sledećim fotografijama je moj omiljeni voćni kolač koji pravim kad ima vrlo malo vremena na raspolaganju. Ovog puta sa šljivama i jabukama. Malo sam ga duže pekla i presušila.


Kako mi se nije svidelo da Sonju, Oldpuncu (da, nju ;)), sačekam sa tim takvim, suviše zimskim kolačem, ja sam rešila da sa polovinom ispečenog kolača koji sam već narezala na kocke, uradim jedan eksperiment. 
Pripremila sam još šljiva i jogurt.


Poređala sam kocke u vatrostalnu činiju tako da između svake ima pomalo prostora i prelila ih jogurtom. Ostavila sam u frižideru nekoliko sati. Jogurt se pristojno stegao a kolač je postao sočan i nekako letnji. Dekorisala sam ga prilikom služenja seckanim šljivama. Gosti su bili zadovoljni. Barem su tako rekli ;)



Ovu foru s jogurtom vam iskreno preporučujem, a osnovni recept za ovaj kolač je sledeći (možda sam ga već i pisala negde):

tri cela jaja
čaša jogurta
čaša ulja
čaša šećera
tri čaše brašna
prašak za pecivo
dva vanilina

Umešati sve možete žicom za mućenje, ne treba mikser.
Čaša je od kiselog mleka

Polovinu testa rasporediti po dnu pleha, preko toga voće po želji. Prekriti ostatkom testa.
Peče se u zavisnosti od jačine rerne, na oko 200 stepeni oko 40 minuta.
Jogurt sam nalila preko ohlađenih isečenih kolača.





31.07.2016.

Rano jutro pola šest



.. dobro, nije baš pola šest, već pola sedam. 
Jedna šetnja, jedna plaža i mnogo zabeleženih prizora.. u podnožju Velebita.










Boje vuku na jesenje, zato što je nedavna bura usred jula učinila svoje. Predivno zelenilo nestalo je preko noći. 
Priroda - lepa i okrutna. Ali, evo oporavlja se..




26.07.2016.

U senci ruže






Često mi ne nedostaje. Imam tako druge preokupacije razne.. gomilu njih. 
Ne zastanem dovoljno često da mislim o tome šta bismo danas radile. Zajedno.
Da li bismo bile bliske. Da li bi odobravala moje izbore. Da li bi verovala kad kažem da sam shvatila sve njene strahove. Da li bi razumela moju vrstu sreće. 

Nekako znam da bi to danas, baš danas.. ovog dana, bilo savršeno.
Danas mi fali više nego ikada. Ovde. 
Da bude srećna dok sedi negde u hladu i gleda kako sadim cveće.

Da uvek ima vremena za mene.



I fale sve neispijene kafe, i bezrazložne brige koje tako iritiraju i onaj osećaj da od nekoga imaš tu vrstu bezgranične podrške ma kakvu odluku da doneseš.
Nedostaje mi čak i onaj prekorno upitni pogled koji tako često imam i sama.






04.07.2016.

Perfektna nenametljiva nijansa ružičaste





Dozvoljena doza ružičaste i pink na današnjem repertoaru bloga nalazi se na prethodnoj i svim sledećim slikama. 
Zašto baš pink?
Zato jer mi nije omiljena.
Zato jer je ok ponekad, ako ne svaki dan. 
Ali je tako ženstvena kad je lepo ukombinovana. 
I jer mnogo lepo stoji na letnjem suncu.
I uz belu.





Ovu morsku pozadinu danas nemam, ali imam izbor od čak dve boje laka za nokte. Mislim da ću izabrati ovaj što se zove Malena.

Nadam se da ćete se i vi danas od srca nasmejati ili nekoga uspeti da zasmejete i obojite mu pogled roze.
Meni je jutro bilo oblačno.
Onda sam srela nju.
Pričale smo o dečacima.
Pričale smo o njihovim mamama.
Nismo pričale o cveću i kolačima.
Došle smo do zaključka: kakav je to dan u kome ne možeš da ubereš ružičastu petoniju i zadeneš je za uvo.

I daj taj osmeh malo.. imaš pravo na njega. 
Šire, još šire.. znam da umeš.. tako.. dok ne pobegne ova ružičasta nit.



..come on 
you target 
for faraway laughter..
.. shine..






29.06.2016.

Strah za dobro jutro





Kad sam juče napravila ovu fotografiju koja je u tom trenutku imala radni naziv Work in progress, nisam mislila da ću naknadno u programu da joj ubacim i ovaj tekst na beloj pločici.
Slika sa morskim motivom je, u međuvremenu uredno dovršena i čeka da bude obešena na predviđeno mesto.
A ja sam danas iskoristila belu podlogu da naškrabam prvo što mi je jutros palo na pamet posle čitanja vesti. 
Ustvari, lažem. Ne prvo. Ni drugo. Preskočila sam strah koji me je skroz savladao i zamagljen pogled kojim i sad gledam u tastaturu.
(Ne, ne recite mi da ne treba čitati vesti)
Ova moja reakcija je, sigurna sam, reakcija većine ljudi. Pretpostavljam da je to ono što je trebalo da izazovu u čoveku. Panika. Strah. Beznađe. Blokada. 
I prečesto se dešava.
Tu, na našem pragu. Ne više samo u vestima sa Bliskog istoka.
Da li smo krivi svi što smo se osećali toliko bezbedno.
Da li smo zaslužili da i sami strahujući ispraćamo i dočekujemo.
Mrzim gospodare mraka.
Mrzim svakoga ko svesno radi protiv čoveka. 
Mrzim da mrzim, ali moram kad ne nalazim opravdanje.
Želim u ovom trenutku da svet nije tako napredan.





27.06.2016.

Vikend DIY projekat - predsoblje





Kao i obično, i ovo leto morala sam da obeležim nekim Uradi sam projektom u svom stanu. 
Ovog puta odlučila sam se za predsoblje. Ono je veoma malo i veoma mračno. Osim toga, velika površina njegova bila je tapacirana nekim tankim itisonom cigla boje. 
Ta površina je ustvari zadnja strana plakara, koji predsoblje razdvaja od ostatka stana. Čestitam svakom ko je ovo osmislio.
Dakle, godinama smo u presoblju imali zidni tepih koji smo čistili usisivačem, a u samom predsoblju se nikad nismo previše zadržavali, možda i zato jer bismo porodično u njega vrlo teško stali. 
Ja sam ga lično doživljavala kao najmanje važnu, prolaznu, usputnu, zagušenu i najneinspirativniju prostoriju u stanu.
Sve do pre tri dana, kada sam se sagla da razbacanu obuću malo grupišem i naguram u cipelarnik. 
I tako je sve krenulo.. Odlepim tepih za pola sata. Odlepim ja od vrućine već za pet minuta, jer povuci potegni odlepiću te.. 
Sledećeg jutra već sam šmirglala, farbala i lepila dekorativni konopac da pokrijem spojeve ormana koji su malo nezgrapno zjapeli nakon skidanja tapacirunga.
Uspit sam i neke sličice pomoću starih ramova nabacila..





Bez pristojnog dnevnog svetla, ovo su najbolje moguće sličice, kojima nisam zadovoljna, ali to je to.. prikazala sam vam moj projekat i možda podstakla na..
A mene čeka farbanje radijatora.


Uz ove radove našao se i komisbrot, tj. kolač sa šargarepom. Idealan je čini mi se za ovakve neke radne akcije i situacije kad se kafa pije usput i s nogu.


Recept

Sjediniti sledeće sadstojke

3 jaja
150gr šećera
200ml ulja
450 gr brašna
prašak za pecivo
2 vanilina
150gr seckanih oraha
4 velike sitno narendane šargarepe

Peći u rerni na 180 do 200 stepeni oko pola sata ili malo duže.
Ohlađen kolač seći na tanke kriške.


Prijatno!




18.06.2016.

Volimo slatkiše iz čaše






Ovog puta u čaši su završile seckane kajsije, krupno seckani orasi i umućeni šlag od 150ml slatke pavlake i 150ml jogurta s kašičicom šećera u prahu.


Prethodno sam ovu poslasticu pravila i s višnjama, bez oraha.


Ako se odlučite da pravite ovo, obavezno dobro rashladite u frižideru. Posle toga vam samo ostaje da nađete neku finu hladovinu i uživate u svom voćnom desertu. 
Možda ste primetili da ja usput već vrebam neki novi recept..





17.06.2016.

Ljubav šira od polja




Ne umeju svi očevi da budu najlepši, najzgodniji, najpametniji, najpopularniji ili najbogatiji.

Ali pojedini umeju da svoje četvorogodišnje ćerke povedu u polje da beru jagode i cveće za mamu, baku i tetku. Zatim da te jagode zajedno peru i ubacuju u šerpu u kojoj će nešto kasnije nastati marmelada.
Umeju da ih prehlađene satima strpljivo uspavljuju, iako počinje važna utakmica.
Umeju da nakon beskrajno dugog radnog dana čitaju beskrajno duge bajke.
Umeju i da se naljute. Ali vrlo retko..i to samo onda kad im se učini da im to četvorogodišnje dete izrasta u nekog netolerantnog, razmaženog i džangrizavog nečoveka.
Od svega najbolje umeju da im svakog dana iznova pokazuju koliko je ljubav velika i udobna u njihovom nezgrapnom zagrljaju.

Nisam ni sumnjala da će moj brat biti baš takav otac.









Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...