30.12.2012.

Želje




Fotografijama koje sam pripremila i ubacila u ovaj post veoma sam zadovoljna.Izgledaju mi baš svečano pa i pomalo luksuzno.Luksuzno u smislu da je sve na svom mestu,pod konac,nema prašine(barem ne one vidljive),harmonija kakve nema svakog dana.

Okitila sam čak i gitaru svog sina,onu prvu,kupljenu kad je imao tek šest godina...:)






Kuhinjska vrata dobila su i ove godine blistaviji,praznični izgled uz pomoć venčića od pruća ukrašenog zlatnom bojom.
Ali srce sa natpisom u njegovom centru stoji tu tokom cele godine i podseća me da je ustvari svaki dan praznik.



A kićenje novogodišnje jelke s godinama mi postaje sve draže.Svaka kuglica,zvono ili mašna podseća na neki trenutak odrastanja naše dece.Nekad mi se čini da mogu da čujem škripu snega pod nogama dok žurimo u nabavku još nekoliko novih ukrasa...



Čizkejk kolač kao da je postao nezaobilazan u doba svih malih i velikih praznika kod mene.Ustvari,najbrže  ga spremim;)



I evo jedne ideje za novogodišnji dekor,koja,kao i obično,nije mnogo skupa.
Ako vam se sviđaju jelkice sa prve fotografije možete ih napraviti uz pomoć kartona,krep papira,štapića za ražnjiće i ukrasne trake(ja sam koristila rafiju).Krep traka se iseče na trake koje se uviju(uvrte) kao na slici,lepkom se zalepe oko isečenih trouglića od kartona i pričvrste na drvene štapiće.




Želim vam srećnu Novu godinu!!

Želim vam da ono što je u životu zaista važno bude vaša najveća želja.
Želim vam da se setite da su najbolje stvari u životu uglavnom besplatne.
Želim vam na taj način praznik svakog dana.





14.12.2012.

Praznici



Hoće li biti praznika ove godine?
 Bez obzira na sve spoljašnje činioce,vreme i stvari koje otežavaju i ono svakodnevno funkcionisanje nama,običnim ljudima,mislim da ipak mi sami odlučujemo o tome.
Jer praznik jeste ili nije u nama samima.
A čini ga postojanje nama dragih ljudi,ma gde oni bili.Čine ga naši topli domovi koji nas uvek čekaju.Pa zar nije praznik kad se vraćamo s dalekog puta a medju mnoštvom krovova prepoznajemo svoj...Praznik čine sve pozitivne misli koje pobedjuju najezdu negativnih...



Znači,biće praznika kod mene.
Kao i inače u poslednje vreme, pokušaću da sve to "odradim" bez  investiranja u nove(kupovne) ukrase.Postojećih imamo sasvim dovoljno,rekla bih.Niko se u mojoj porodici neće ni osvrnuti na to...znam već.
Ako se realno zagledamo u stanje stvari,stvarno nam nisu nepohodna ta ulaganja.A sve sitnice,koje se i inače nalaze u našim domovima za praznik mi uvek izgledaju svečanije.Ili im treba samo malo doterivanja.Tako da mi se čini da se ovo crveno pletivo sjajno uklopilo u priču;)

Evo moje ideje da onim jesenjim granama iz posta Lišće dam svečani zimski izgled.Ideja je došla,naravno spontano,kada sam kod Tatjane na Art drops-u videla kako je upotrebila kuglice od stiropora.Ja sam ih odnekud imala 30-ak,sve u istoj veličini,a iskreno,nisam imala volje da bojim,crtam lepim...
Tako da su završile dobar posao udružene sa granama.Kuglice su bušne s jedne strane i trebalo ih je samo rasporediti.Mislim da se isti efekat može postići sa sitnim drvenim kuglicama,a u nedostatku jednih i drugih probala bih sa gužvanjem papira u formu malih loptica koje se mogu obojiti po želji.Ova moja varijanta deluje prilično ledeno.






Mi već vežbamo i recepte za praznične dane.
Deteline(koje kod mene više liče na cvetiće) sam našla na blogu Tortelina,i verujte da su stvarno preukusne,i to nije jedino što ću sa spomenutog bloga isprobati u svojoj kuhinji.Skoknite na Tortelinu ako vas ne mrzi,ima svega.


Recept za makovnjaču sam odavno savladala,pa je ovo bilo samo preslišavanje,a i Sonaj me je nedavno namamila sličicama na svom blogu.


A ko još uvek nije probao hleb sa belim lukom i maslinama,obavezno neka isproba.Ja ga zovem Mediteranski hleb.Kod nas je postao omiljen.Ovo na slici je verzija bez maslina.Umesto njih belom luku sam dodala laneno seme.
Recept je najjednostavniji moguć.U testo za najobičniju verziju domaćeg hleba ubacite miks belog luka i čega još hoćete.Količine zavise od afiniteta.Na kilogram brašna ja dodajem celu osrednju glavicu luka(oljuštenu i propasiranu),15-ak sitno naseckanih maslina,šaku lana...



I za kraj da kazem da sam se baš odomaćila u gostima na ovom računaru.Baš sam ga "savladala";))) 


Sada treba malo pospremiti stan,pa sa vrha ormara spustiti kutiju sa ukrasima...Nedostaje mi neko ko je uvek rado učestvovao u ovom poslu zajedno sa mnom...Znam,sebična sam!Priznajem!
Deca rastu, treba ih pustiti da odu....pa da ponekad dodju..pa odu...Znam sve to.I pustila sam...ali opet sam sebična.Priznajem.

Veliki predpraznični pozdrav!
Sandra;))






30.11.2012.

Slana štrudla





Evo jedne ukusne slane štrudle.Ustvari,nazvala bih je rolovani hleb ili slani rolat ili kako god...Savršeno jelo i po ukusu i po jednistavnosti postupka izrade.Testo je odlično,a za filovanje postoje razne mogućnosti.Sir,šunka,blitva,pečurke...Ja sam izpoštovala originalni recept,ali sam pravila pola mere(za slučaj da ne uspe).
Inače,ovaj recept sam pronašla na Coolinarici,a objavila ga je ratatouille (čik da izgovorite;)))






Prijatno!


Poslednji dan novembra bio je potpuno okupan suncem,imala sam utisak da je april.Sutra ću već smestiti ove saksijice na tamno suvo mesto,da tamo sačekaju trenutak pogodan za ponovni susret sa suncem.Februar ili mart...
Volela bih da preskočim ili premotam unapred naredne mesece,jer me živo interesuje da li će nešto iznići odavde:








29.11.2012.

Lišće




Ozbiljna je situacija sa ovim prolećem u jesen. Čini mi se da neće još dugo da nas zavarava.Valjda zato što smo na pragu zime.

Svakog dana na šoferšajbni zatičem hrpu lišća,koju pre nego što se odvezem,strpljivo razgrnem,otresem i ostavim da truli sa ostatkom na zemlji.Danas sam se setila da ga uskoro neće biti da me čeka tu,na istom mestu,svakog dana...Vezujem se lako...čak i za lišće.

Zato sam juče nekoliko listova povela u kratku vožnju,pokupila usput neke grančice koje su me kao naručene čekale,ubrala još malo zimskog cveća i obišla moju salatu na koju sam ponosna jer se "primila"(kao i luk). 







Jesenja dekoracija,sada kad svi već uveliko smišljaju i realizuju one Novogodišnje? Zašto da ne. 
Jesen nas je ove godine baš "poslužila".Red je da je pustimo da ode.

Od ovih grančica planiram da napravim jedan mali praznični venčić.
A do tada,praviće društvo opalom lišću.







28.11.2012.

Carpe-diem




Ana,hvala na nagradi!

Biću iskrena i reći da me je ova nagrada koju sam dobila od Ane sa bloga Carpe-diem baš obradovala.
To je ustvari zato što ja kada primim nagradu malo "opletem" po darodavcu. Malo "pročešljam" uzduž i popreko dotični blog ne bih li dobila dovoljno materijala za pristojnu zahvalnicu. 
Međutim,ovde se radi o dami koja me je osvojila prvim  postom koji sam pročitala na njenom blogu.Bio je to,sećam se vrlo dobro,post o kostimu za maskembal koji je ona sašila svojoj ćerki.Kostim Snežane iz bajke Snežana i sedam patuljaka.
Divna mala Snežana iz ovog posta probudila je najlepša osećanja kod mene,podsetivši me na davnu 97. ili 98. godinu kad je moja ćerka takođe,sva ponosna,maskembalskom povorkom prošetala isti ovaj kostim. Samo što sam ja krojački totalno nepismena,pa je haljinicu šila komšinica...
Eto meni sećanja,nostalgije,sete...zašto deca tako brzo rastu?

Dakle,to je bio početak jednog lepog blog-poznanstva.Jer svaki sledeći post koji sam otvorila bio je na svoj način očaravajući.Većina se odnosila na kostime za maskembal i iz svih tih kostima virila su slatka  i iskrena dečija lica. Verujte,prizori ne mogu biti lepši.
Mene je sve to osvojilo a svima vama toplo preporučujem da posetite Anin blog. Družina koja vas tamo čeka  je stvarno neponovljiva.
Osim kostima tu su i recepti,saveti o povrtarstvu,divni predeli primorja...Uživajte!

Za Anu sam izdvojila dve sličice koje nisu baš najboljeg kvaliteta,još su i skenirane,ali bilo je davno...moja deca kao Pipi i Mali robot:






Nagradu ću ovog puta proslediti svim svojim blog-prijateljima,a navešću i nekoliko pojedinačnih koje vredi posetiti i koji,meni lično, jako prijaju.
Nema ljutnje??




26.11.2012.

Gde sam bila-nigde,šta sam radila-svašta!



Ovo se ja ne žalim. Baš naprotiv.
Prilično ispunjen i šarolik period je protekao.Gledaću nekako da ga još malo razvučem u vremenu...

Ako se još neko i seća davno najavljivanih ruža u kupatilu,kutija od sladoleda,limenki i jedne prazne gajbice od grožđa...evo ih:






Malo sam smirila prostor u kome uvek vlada haos od šarenila i raznih sitnica.Svo šarenilo je i dalje tu,ali lepo  upakovano(čita se: sakriveno).
Eto vam predloga,pa koga ne mrzi...mala promena u kupatilu uz sasvim malo ulaganja i truda.
Polukružne kutije na žičanom stalku su od čvrstog kartona.







Bilo je zatim i pripreme zemlje za proletnju sadnju cveća:



Salata,luk i grašak već su smešteni u leje. Ja se tek učim oko baštovanstva...pa možda i bude nešto od svega.
Evo mojih mini parcela. Nekako mi moćno deluju kad ih ovako obojim u smeđe:)
Kao one stare fotografije iz doba kada su se ljudi masovnije bavili zemljom:




Još malo drva za ogrev:


Novembar je uvek prošaran raznovrsnim kolačima i tortama.Ove godine posnim.Mrzelo me je da fotografišem sve,a primetila sam da mi sve teže pada nered nastao prilikom izrade kolača.Pa samo još škljocanje naokolo fali..:(

Kikiriki kuglice
Doboš i parfe torta


Tu su i pokloni koji stignu....od kojih me neki uvek posebno osvoje.
Šolje ili kako sam ih sms-om ćerki opisala:
najlepši beli labudovi u ženevskom jezeru ...
Znam,znam...:)



Pa sam malo farbala,malo krečila,malo razmeštala,doterivala...
Moram i da se pohvalim svojom bistrinom kad sam odlučila da u jednom delu stana sama postavim podne lajsne.Pribor koji sam pripremila za tu delatnost je sledeći:


Mučila sam se nekoliko sati.Suze i znoj tekle su,hvala Bogu, bez krvi. Razni uglovi su nastajali pod mojom čarobnjačkom rukom uz jos čarobniji alat.Osim onog od 45º.
Nisam želela da poverujem mužu koji je tvrdio da je za tu namenu izmišljena sprava za sečenje pod uglom i da moramo da je kupimo.
I da skratim celu priču,pravi alat za ovu namenu bio je iznenađujuće povoljan i izgleda ovako:



Ako se nekome učinilo da ja ne znam da odmaram...evo,znam itekako:

Večiti sam kritičar sopstvenog ambijenta...zato opet smeđe obojeno..

A ovo super-toplo ćebe je tu ako slučajno zahladni ove zime:









13.11.2012.

Pokloni,pokloni,narcisi i lale



Evo meni onih dana kad mi se samo ćuti.I pravi,lepi,boji....
U isto vreme pristigoše i dani proslava i poklona.
Tako sam ja(ćuteći) u poslednje vreme napravila mnoštvo poklončića od kojih su neki poklonjeni neuslikani(straaašno!!!:)
Jedan od njih će tek biti uručen.To je kuhinjski komplet sa sveskom i kutijom za recepte,dve višenamenske posudice i ukrasnim varjačama.
Evo ga:










Takođe su i lukovice mojih omiljenih lala i ćerkinih omiljenih narcisa udomljene do proleća u "nove" saksije:



A ja ne bih bila ja,da povremeno ne prefarbam neki posližavnik:





01.11.2012.

Pita za ručak prvi put...



ali neće biti i poslednji.Tako je odlučeno posle ručka.
Moj sin je pitoljubac i njegova reč je bila "poslednja".
I zaista je pita česta na našem stolu,ali uglavnom ne u vreme ručka.Ali ovo je prva planirana ručak-pita.

Juče mi je u poseti bila moja drugarica Ana. Malo smo pričale o svemu,pa smo najzad došle i do teme spremanja obroka.Šta ponuditi deci a da ona budu zadovoljna(što je vrlo teško)?Zdravo i ukusno i raznovrsno i ..?Zvuči nemoguće,složile smo se.
No,mi,majke i dalje pokušavamo,ne predajemo se.

Tako sam danas zamenila uobičajenu varijantu ručka koja kod nas podrazumeva "dosadnu" supicu,varivo,salaticu i slične stvari jednom "neobičnom" pitom.Verujte mi da često moram da tepam jelima za koja znam da će biti dočekana s negodovanjem.





Podloga je od tankih kora za pitu koje sam onako izvađene iz pakovanja uvila u blagi rolat i isekla na trake(nalik rezancima) širine 1-2 cm.Trake sam lepo razdvojila(negde se sečenjem zalepe jedna za drugu),tj. raskupusala. Ubacila sam ih u prethodno pripremljenu smesu od jaja,sira,jogurta i ulja.Dobro sam izmešala tako da sve kore budu obložene filom. Tu smesu sam rasporedila po dnu pleha za pečenje.
Preko podloge sam mestimično naređala dve viršle,skuvane i isečene na kolutove.
A preko svega prelila sam mešavinu rendanog kačkavalja i tikvice,mleka i jajeta.Začin i so dodati po ukusu.

Za podlogu:
pakovanje kora(400 g.)
200 g. sira(ja sam koristila mladi)
2 jaja
šolja jogurta
pola šolje ulja
pola šolje kisele vode
so

Nadev:
2 viršle(ili više)

manja tikvica(izrendana i oceđena)
100 gr. kačkavalja
1 jaje
šoljica mleka
so

Prilog: salata ili kiselo mleko..

Rezultat izgleda ovako:




Nije ovo ništa spektakularno,već mala promena u navikama.A nama se dopalo,naročito meni jer planiram razne varijante ove pite za naredena spremanja.Sledeći put praviću je sa pečurkama u kačkavalju umesto tikvica i viršli.Razno povrće ovde dolazi u obzir.Pustite mašti na volju.

A i mnogo mi je lakše kad pomislim da sutra u vreme ručka neću da čujem:"Ooopet grašak..."


Evo i ukrasa koji mi je,kao neko malo sunce,sa stočića obasjalo ovaj kišni dan:



Uzgojila Ana,lično ;)





Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...