19.05.2014.

Ljudi



Dakle, neće pa neće. Danima. Ni reč jedna pametna, dolična, adekvatna. 
Nekad zanemim i parališem se emocionalno...
I samo me ponekad zasvrbi nos... ne zbog toga što ću da se ljutim. Nemam razloga. Nemam ni na koga. 
Svrbi me zbog suza koje se nakupe u očima a ne izađu iz njih. Magle pogled koji ovih dana ne vidi ništa lepo osim ljudi. Svu veličinu čoveka.
Pa tako... ne znam da l sam tužna ili srećna. Da li smo svi mi srećni ili nesrećni, jer ne okrećemo jedni drugima leđa kad je najteže.
Hvala vam svima što mislite i pružate ruke spasa.








13.05.2014.

Baš me briga...





... ili boljenje dupeta.
Jeste, nešto sam nervozna jutros. Bila. Ali za divno čudo brzo me je prošlo.. to s nervozom. Jeste da se često javi, ali nekako brzo i prođe.
Mažem malopre maskaru, pa se nešto mislim kako sam ranije mnogo vremena trošila na te nelagode u stomaku. Zbog ovoga i onoga, zbog svega i svačega. I kad dam sve od sebe, opet se pitam da li je trebalo više i bolje. I kad nemam potrebnu energiju i volju, nedopustivost žulja kao tesna obuća. Pa ja sam odgovorna i za ono za šta nisam, naročito kad krene nizbrdo.. I verovatno je nedolično osećati zadovoljstvo, čak i ono kojem smo lično doprineli. I zašto su me pogledali popreko, k'o bajagi u šali.. I zašto me analiziraju bespotrebno.. kad dobro znaju da volim i prihvatam da smo svi prvenstveno svoji pa makar se to ne uklapalo u šablon.. bilo koji. 
I ne bunim se i ne prigovaram.
Pa niste ni vi, gospodo, savršeni. I to je ok.

Bože, što me nije još tada, još ranije.. zabolelo za sve to nebitno.
Želudac bi ostao čitaviji.

Namazala sam ja maskaru i krenula. Ali, rekoh, moram ovo čas da napišem. Sutra već ne bih.
I izvinjavam se na rečniku, ali bolje reči nemam za ovaj slučaj.

U narednom postu ćemo opet da mirišemo šareno procvetalo cveće i da jedemo neke raznobojne voćne poslastice. Obećavam. 




12.05.2014.

Nedelja



Sunčana i šarena, prava majska...

Ona taraba što je rado slikam poslužila mi je da na nju okačim jednu heklanu torbicu koju sam započela pre mesec dana. Za moju ćerku je i nedostaje još postava koju uporno želim da odradim kako treba...




Osim heklanja, tu su i hlebni kuhinjski projekti koji su bili prilično uspešni...valjda...jer ostataka nema..

Jedan klasičan hleb bez ulja u testu. Samo je premazan maslinovim uljem.



A sledeći hleb je više kolač...Ali ma kako ga zvali, vredi truda. Pa ako vas ne mrzi isprobajte ga.



Hleb bez brašna 
(Čim sam ga videla, odmah sam ga spazila...Na internetu, naravno)

Ja sam ga pravila od sledećih sastojaka:
150gr. ovsenih pahuljica
50gr. susama malo prepečenog
50gr. suncokreta
50gr. semenki bundeve
50gr. lana (nemlevenog)
po 50gr. seckanih lešnika i oraha
ravna manja kašičica soli
3-4 kašike maslinovog ulja
350ml vode (i malo više ako vam se učini da treba)

Sve sastojke treba izmešati i ostaviti smesu da odstoji pola sata (moja je odstojala i duže, recimo oko sat vremena..)
Zatim sam u podmazani kalup za hleb utisnula ovu smesu i pekla sve u zagrejanoj rerni oko pola sata na skoro najjačoj temperaturi. Istresla sam polupečeni, ali već formirani, hleb na rešetku od šporeta i nastavila da pečem još oko dvadesetak minuta.
Malo se mrvi ali nije nam smetalo. Odličan je s nekim mlečnim namazom.

(Originalni recept)


A dok se hleb peče, ovo je nešto kao poslastica na brzinu...Kad su samo jagode nedovoljne.


Imala sam gošću i htela sam neki vizuelni fazon u činijici, pa sam upotrebila izmrvljene moje kolačiće za po dnu činije, preko naseckala jagode i sve prelila skuvanom kašicom od brašna, šećera i maslaca na mleku (kao za ledene kocke, samo malo ređe). Može i puding iz kesice, ako vam je lakše. Ja nikad nemam puding u kući..pa eto.
Hlađenje je ovde najveći problem jer traje bar dva sata. To ako ste nestrpljivi. Ako niste, super.



I konačno je pravi recept, tj. odnos sastojaka u našoj kući ustanovljen, kad je reč o, ovde već dobro poznatom, keksu. Bili ste u pravu, drugari, što se tiče čokolade..valja malo crne naseckane...malo suvog grožđa, lešnika i ovsenih pahuljica...
I jaka crna kafa...




Eto, to su detalji koji su doprineli da ova nedelja bude jedan opušten, šaren i dobar dan.




06.05.2014.

Šnicle od tikvica, kafa, kiša i ostalo




Opet tikvice?
Opet.



Ovo je drugi i poslednji način na koji ih spremam i koji mogu da vam preporučim. Znam da može i musaka da se pravi s tikvicama, ali ja je nisam do sada spremala.

A pošto sam čula da mnogi nisu ljubitelji ili im neko u kući ne voli tikvice, pa moraju da podmeću jelo :), odlučila sam da i ovaj recept podelim s vama. Možda ste ih već i spremali ovako...pošto je prilično jednostavno. 

Ja volim i klasične pohovane tikvice, uvaljane u brašno i jaja, pa pržene. 
Ali ovaj, ovde opisani način, podrazumeva iste namirnice a rezultat je prilično drugačiji. Slobodno ću reći, "pravi" ukus tikvica toliko ne dolazi do izražaja, a one su opet glavni sastojak.



Sastojci:
-2 srednje tikvice
-2 jaja
-3 kašike brašna (najbolje 1 kaš.pšeničnog i 2 kaš.kukuruznog, a može i samo pšenično)
-so, ulje, začin

Narendati tikvice na krupno, posoliti malo i ostaviti ih da odstoje 20-ak minuta. 
Ocediti dobro višak vode iz tikvica, pa dodati jaja(prethodno umućena viljuškom), brašno i začin C. 
Kašikom smesu spuštati u zagrejano ulje. Pržiti s obe strane po 2-3 minuta i vaditi na salvetu da upije suvišnu masnoću. 
Količinu brašna možete i da povećate malo, da dodate i sir slobodno...dobićete nešto skoro kao pogačice. Kad napravim na taj način, služim ih obično za večeru uz jogurt.

Ovakve tikvice nameravam da pravim i sa rendanim kuvanim krompirom i šargarepom neki naredni put, tako što ću šargarepu i krompir skuvan u supi da dodam rendanim tikvicama. 
A šta mislite za skuvani karfiol u ovim šniclama ? ;)
Jeste, mnogo je načina...
Kako se bliži leto, meni se čini da je meso stvarno suvišno...


A vikend, kakav god da je bio zbog vremenskih uslova, proveli smo većim delom van kuće.
Malo kiše, malo sunca...Nije bilo loše.



Ja opet pravila one keksiće. Sad bez čokolade. Oprostite mi svi vi, ljubitelji čokolade. 
I stvarno mi se više sviđaju. 


Ali fora je valjda u količini lešnika koje ne štedim u ovim kolačima. Lešnici su prošle godine lepo rodili...nadam se da će i ove...

A kad se setim dana kad su posađeni...pre desetak godina....i mog gunđanja...zašto mora da se zasadi svaki slobodan milimetar dvorišta...Moj muž, naravno, ne čuje šta pričam...
E, baš mu hvala na tome danas. 
Mislim, lešnici su prvoklasni ;)

I još samo ovo...Znate već da radije cedim voće nego što kupujem flaširane sokove. Pa ako vas ne mrzi....
Od dva limuna i dve narandže, uz dodatak vode, dobije se litar i po ukusnog i zdravog soka koji ne košta više od kupljene flaše. 
Košta manje.





Ovako izgleda kad ispod šljive pijemo kafu:)







03.05.2014.

Savršeni keksići




Sastojci:

120 gr. maslaca ili margarina sobne temperature
2 kašike meda
1 jaje
300 gr. brašna
1 kašičica praška za pecivo
kesica vanilina
100 gr. krupno seckanih lešnika ili oraha
po želji laneno seme, ovsene pahuljice, suvo grožđe..
100 gr. čokolade (može a ne mora)


Umutiti malo masnoću, dodati med i jaje, opet malo mutiti pa zatim dodati i sve ostale sastojke.
Možete mućenje da obavite viljuškom ili žicom, bez uključivanja miksera ;)
Ja sam čokoladu stavljala na već formirane kekseve naređane u plehu.
Peći u već ugrejanoj rerni na srednjoj temperaturi 10-ak minuta.

Mnogo dobar i ukusan slatkiš i brzo se sprema. I nije presladak. 


I ako hoćete iskreno, meni lično nešto smeta ova čokolada preko. Mislim da ću sledeći put da je izostavim i dobijem još laganiji keks.




Prijatno! :)



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...