30.01.2018.

Lazanja i Čizkejk




Lazanja




Potrebno je 
(za lazanje od 4 reda u posudi dimenzije otprilike 25x20cm)

lazanje (pakovanje od 250g)


Za bešamel

50g putera
dve kašike brašna
600ml mleka
so i začini po želji
150g kačkavalja

Za crveni sos

srednja glavica luka
300-350g mlevenog mesa
oko 100ml paradajz sosa ili 2 sveža paradajza
ulje, so, peršun i biber

po želji mocarela i parmezan za posipanje


Postupak:

Sitno iseckanu glavicu crnog luka propržite na malo ulja. Dodajte zatim mleveno meso i paradajz i kuvajte sos oko 20 minuta na umerenoj tempereaturi ringle. Na kraju ga posolite i začinite peršunom, pa poklopljen ostavite po strani do filovanja.

Za bešamel sos u posudu na slabu temperaturu ringle stavite puter da se ugreje. Sipajte brašno i mešajte da se vrlo kratko prži ali da ne izgori. Nalijte mleko i uz pomoć žice za mućenje mešajte bešamel koji će polako da se zgusne.
Vrlo je bitno da kontrolišete temperaturu ringle koja treba da je umerena, ali ako je ringla slaba i vidite da se fil ne steže pojačajte je koliko treba.
Posle desetak minuta bešamel je skuvan. Posolite i začinite začinima koje volite.
Izmaknite s ringle i odmah umešajte narendani kačkavalj.

Postupak ređanja je sledeći:
po dnu pekača rasporedite prvo malo crvenog sosa
lazanje
bešamel (da prekrije lazanje potpuno)
po malo crvenog sosa
lazanje
bešamel..
i tako do kraja

Pecite na 200 stepeni oko 40 minuta ili koliko je potrebno u skladu s jačinom vaše rerne. 
Pri kraju možete mocarelu da rasporedite preko svega i ostavite da se u isključenoj rerni samo otopi.
Parmezan poslužite u toku serviranja.





* * *

Ne bih da propustim da spomenem i to da sam neke kafe tokom januara pila sa većim zadovoljstvom. 


Znate da se časopisi obično uz kaficu listaju. Blog Kototamo je sa nekim svojim receptima krajem prošle godine gostovao u Bazaru, a od pre neki dan je i ona fina Pita iz tiganja u Blic ženi. 



Sad samo još da se zahvalim svima što čitate ovaj blog jer bez toga ništa ne bi bilo. Stvarno sam srećna.


Čizkejk



Ovaj čizkejk je varijacija na Voćni kolač od sira i svima nam se dopao. 
Pekla sam ga na podlozi od plazma keksa (300g) i omekšalog putera (120g) koje sam sjedinila u mrvičastu masu i utapkala po dnu papirom za pečenje obloženog kalupa.

Smesu od sira sam umutila od:

4 jajeta
2 vanilina
2 kašike limunovog soka
100g šećera
125g omekšalog putera
400g Ella sira
300g kisele pavlake
3 kašike griza 




Pekao se oko 30 minuta na 200, a zatim još 30 minuta na 180 stepeni rerne. Ostavila sam ga onda da se u isključenoj rerni ohladi.
Vi prilagodite dužinu pečenja jačini svoje rerne.
Voće koje želite rasporedite preko ohlađenog kolača.








24.01.2018.

Mak palačinke




Palačinke su same po sebi neprolazna poslastica i nema tu mnogo filozofiranja. Ali daju puno mogućnosti ako imate volje za eksperimentisanjem.
Ovog puta sam u testo dodala mak, sastojak koji mi je obeležio prošlu godinu jer sam ga koristila u raznim varijantama i receptima. Osim stare dobre makovnjače, najbolje je dočekan recept za Kruške u mak testu.

Možda će vam se svideti i ova ideja. A vi je onda prilagodite sebi i eksperimentišite dalje sa filovanjem i serviranjem.




Potrebno je:

1 jaje
5 kašika brašna
5 kašika mlevenog maka (koristila sam kupovni iz radnje sa zdravom hranom, on je malo zaslađen)
oko 220ml kisele vode

Postupak

Ispecite na ulju 4-5 palačinki na uobičajen način u manjem tiganju.

Ja sam za nadev ovog puta izabrala orahe i suve šljive. Možete ih filovati sa čime god želite. Slutim da su sa džemom ili čokoladom fantastične..




Naseckajte suve šljive i orahe i pospite ih preko pečenih palačinki u količini koju želite. Preklopite svaku palačinku na četvrtinu pa ih tako savijene servirajte po dve u male činijice ili sud po izboru. Ako pravite veću  količinu možete sve palačinke zajedno da na ovaj način složite u širu posudu odnosno dublji tanjir. Biće baš dekorativno..





23.01.2018.

Slatka pita od lisnatog testa








Potrebno je

pakovanje kupovnog smrznutog lisnatog testa ili domaćeg (ako znate i imate volju da ga napravite)
5 komada većih prokiselih jabuka 
sok od jednog manjeg limuna
3 štangle crne čokolade
kašičica ekstrakta vanile
4-5 kašika mlevenih oraha ili lešnika

jaje ili samo žumanac za premazivanje pite

Postupak

Polovinu odmrznutog lisnatog testa razvijte oklagijom i obložite dno pekača njime. 
Fil pripremite tako što u šerpici 10ak minuta prokuvate narendane jabuke sa naceđenim limunom, pa kad suvišna tečnost ispari sklonite sa ringle i dodate u to čokoladu, vanilu i orahe (ili lešnike). 
Umešajte u kompaktnu smešu pa rasporedite preko lisnatog testa. 
Drugi deo lisnatog testa razvijte, nožem zasecite mestimično pa ga raširite preko nadeva. 
Krajeve lepo utisnite sa strane u donji deo lisnatog testa. Premažite jajetom.
U prethodno zagrejanoj rerni pecite 30ak minuta ili koliko vam već vaša rerna diktira.
Nisam namerno posipala prah šećerom ni odozgore jer sam ovog puta htela potpuno da ga izbegnem. Vi kako rešite..




Ako ste ljubitelj jednostavnih ukusnih hlepčića evo jednostavnog recepta za jogurt pogačice.


Umesite testo od 350g mekog brašna, trećine kockice kvasca, 100ml jogurta, 50ml vode, 4 kašike ulja i malo soli.
Ostavite na toplom da naraste. Formirajte zatim testo u sasvim male loptice i ređajte ih u pleh. Namažite uljem odozgore. 
Pecite u jako ugrejanoj rerni 25-30 minuta, tj. dok lepo ne porumene.





Ova nazovi torta je nešto za šta bi me babe (i jedna i druga) pitale:
je li kakva ti je to torta i gde su joj korice, orasi.. kako ti se tako iskovrljila, što nisi prvo odmrzla maline i šta će ti toliki šam preko..


Ovo je imitacija torte zato što i to treba ponekad.. 
Osnova je slatka verzija recepta  Palačinka iz rerne, a za preko sam napravila nadev od 200ml ulupane slatke pavlake i 250g Frikom kesten pirea. 
Za obod sam umutila još oko 50ml slatke, dodala joj tri kašike kisele pavlake i kašičicu meda. 
Maline naravno dekorativno smrznute.



Na pratećim slikama je jesen u Veneciji.. <3









21.01.2018.

As cool as mother



Nekim danima sam kao opsednuta njom. To je obično tako kad se vratim iz posete pa me sačekaju prazne sobe i uvek iznova šokantno saznanje da su deca najstvarnije otišla od kuće zato što su porasla.


I nijedan prljavi prozor u mojoj kući više nikad izgleda ne može i neće da me uznemiri kao onaj njen. Ne zato što sam ja (ili nedajbože ona) neka čistunica, nego jednostavno valjda dođe tako vreme kad su i ti njihovi prljavi prozori važniji i kad za njih imaš svu potrebnu volju i vreme, svu energiju ovog sveta. 
Iako je dijalog sledeći: Ne pipaj prozore. Čas ću. Bolje namaži te nokte. E zabole me. Stavi bar rukavice. Gotovo. 
Iako moji prozori mesecima plaču Operi nas. E stvarno ne mogu sad.


I ti moji prozori iza zavesa ima da ćute i čekaju koliko god da je potrebno. Moja kuća je u zadnje vreme prilično instagramibilna. To znači da začas od totalnog haosa, metodama kao što su zabašurivanje, nagužvavanje, prekrivanje, navlačenje i razvlačenje krevetske posteljine gde joj nije mesto, rasipanje latica po notama i plivanje istih u lažnom šampanjcu (napisaću vam recept jednom) dobijamo jedan malo drugačiji i malo veći haos koji uslikan prikazuje totalnu bajku od životnog prostora. A kad je na slici tako, odmah mi je i ovako lakše. 
Na tome naravno ima da zahvalim njoj koja je Instagram i uvela u moj život kaleći me Sms porukama tipa: Da li se drogiraš, Briši, Briši, Daj mi šifru, Da li je metla najlepša stvar na tom moru, Briši, Uzmi (otmi) im kolače i slikaj ih ponovo.. itd.


A onda dođe period kad sam sama po sebi zabrinuta za sve i svašta a za nju naravno najviše iz mnogo opravdanih i neopravdanih razloga. Pa mi sve neke bezvezne stvari i situacije padaju na pamet. Na primer setila sam se nedavno da sam jedne davne zimske noći zaboravila da zatvorim prozor nakon uobičajenog luftiranja njene sobice. Bila je neka gadna minusna zima, februar valjda.. dete zaspalo. Imala je oko 6 godina, a ja mlada mama nakon svih zabavnih noćnih aktivnosti koje su uključivale dovođenje stana i sebe u neki red, povremene gimnastike i svega ostalog.. redovno bih dolazila kod nje u sobu, gasila lampu i otvarala prozor da uđe svež vazduh dok ja operem zube i krenem na spavanje. 
Sredim ja zube, lice, namažem kremu i izlupam se malo po obrazima i podbratku (jer sam pročitala da je to dobro za nas s podbratkom), odem u spavaću sobu i zaspim ko top. Usred noći se probudim ko oparena vrelom vodom. Sto me je znojeva oblilo istog momenta, otrčim do sobe i zaustavim disanje dok ulazim. Dete spava ko na klupi u parkiću.. Htela sam da umrem i celog tog dana je jednim okom pratila radi eventualnih neželjenih posledica kao što je kašalj, curenje nosa i slično. Sve je ipak blo u redu i tog i narednih dana a ja o toj svojoj traumi nikome ništa nisam pričala skoro 20 godina. Pa kad sam joj rekla.. da njoj je sve smešno. 


Smešno je što uopšte dajem savete tipa Tek si ozdravila, šta ćeš na planini da te produva vetar, sedi u toploj sobi i pij čaj..
Ej, ćao, pozdrav sa Jahorineee..


Malo me i čudi što se i sad u odraslom stanju baš fino slažemo s obzirom da smo prilično različite. Ja recimo verujem da nije nje, ja nikad u svom životu ne bih izbliza ni uživo videla taj mix Sex&thecity-ja i Lepotice i zveri u jednoj osobi.
Pretprošle godine sam tako boraveći u poseti kod brata poželela da je obradujem nekom interesantnom sitnicom kakve ja obično ne kupujem. Ja volim praktične stvari, ali ajde rekoh ovog puta da malo promenim da bude pravo iznenađenje. Koja devojka ne voli kozmetiku pa još ako je neka nesvakidašnja i lepo upakovana.. Verovala sam tada još da je kozmetika danas ista kao i kozmetika onog mog nekadašnjeg doba. Mislim, znala sam dobro da postoje i neke novozmišljene kategorije pored onih uobičajenih, krema za lice, krema za telo, nega očiju, nega kose, puderi, korektori.. I ja sam planirala da se držim tih osnovnih (sigurica) podela ne hajući mnogo za serume, preserume, podpudere, nadpudere i ostale začine za lepotu. Isto tako sam zaboravila i na to da svaki put doživim stres kad uđem u njeno kupatilo a treba slučajno da namažem kremu za lice a nemam kod sebe francuski rečnik.



Ušetah tako u neobičnu radnju kozmetike prilično tamnih boja enterijera gde se istog momenta predamnom stvorila devojka u kimonu sa malenom šoljicom čaja na malom poslužavniku. Uz osmeh mi je pružila taj čaj i pitala da li može da mi pomogne. Crna Sandra nema tebi pomoći kad ulaziš u sve redom radnje kao guska. 
Da li je pristojno odbiti taj čaj, da li i zašto nikog drugog u radnji nema da vidim da li još neko pije čaj, da li se svuda u Evropi u radnjama kozmetike pije čaj.. ja to tada ne saznadoh. Pošto mi očigledno nije bilo spasa, hrabro ja dohvatim onaj čajić (u stilu Žike Pavlovića) i kažem joj kako bih želela da kupim neki poklončić za ćerku. Oh, kako divno, reče mi devojka pa me istog trena upita i za omiljeni ćerkin ritual. Kako, molim? Ritual?? Pa nećemo valjda sad i da se vređamo.. mislim se. Razrogačim ja vrlo ljubazno svoje oči i naoštrim sva majčinska čula na nepoznate opasnosti koje počeše odjednom sa svih strana da nas vrebaju. Mene, prisutnu i nju, odsutnu. Počela sam valjda i da trepćem i da širim nozdrve kao uvek kad glumim presrećnost.. mozak počeo da mi se zakuvava a onaj topli čaj udario na obraze i u jezik. Počeh da zamuckujem kako nisam baš sigurna da li sam na pravom mestu, očima krenem da vrlo nenapadno po okolnoj ambalaži tražim neke naznake, teme ili poze iz Kamasutre ili ko zna čega sve još, smišljajući izgovor da se spašavam odatle kako znam. Rituals, Rituals, Rituals.. gde god pogledam.
Ma kakvi, ne bi me ona pustila tek tako da odem osim možda ako bih potrčala. Ima ona rešenje i za mene, reče mi. Donela mi je silne teglice sa kremama koje sam mirisala sa maleckih kašičica. Od svega me je samo jače zabolela glava je je poznata stvar da ja na pijaci najviše dve vrste sira mogu da probam pre nego što kupim. 
Izmešale mi se magnolije, bademi, bele orhideje, crne mušmule, zelene alge, plavi pesak iz pustinje, sovin nokat i labudova trepavica.. zatim mošusi, citrusi, trešnje, višnje, čokolade..
E to je taj miris, uzviknuh, taj je, baš taj!!


Ona je ovu ovakvu moju ličnost kakvu sad vidite i čitate izgrađivala uporno i s lakoćom. Ona je ustvari na kraju, kao i na početku, uvek u pravu. Ali ja spadam u kategoriju roditelja. 
Volela bih da sam uvek u pravu i ne priznajem lako kad nisam u pravu, a nisam puno puta.
Ne uspevam uopšte da se odbranim kad mi se penje na glavu, a penje mi se i dalje često.
Znam pouzdano i to da se ostvario moj dugogodišnji strah i da je počela da me laže. Jeste, sa onolikim brojem godina u dupetu, što bi rekla moja baba, laže.
Ja je lepo, ljudski, smsom pitam Jesi se vratila kući. Jesam, kaže. Pa kako si se tako rano vratila. Pa lepo, spavaj ženo i ne smaraj me.
Eto, je l vidite da je ovo očigledna laž u svrhu obostranog neuznemiravanja.


Međutim, ona voli meni da priča stvari. I ono što prećuti retroaktivno mi kaže. Ja se zgranem i kažem samo Pa ti nisi normalna i dobro da nisam znala za to tada. Eto, zato ću sve češće da živim u neznanju.
Nekad sam bila pametna. Nekad, baš davno. Nisam reagovala kao danas, nisam skakala i paranoisala..baš toliko. Taktično sam radila. I sve žive budalaštine koje su se dešavale pakovane su vredno u moj moždani hard disk koji ipak nije imao potrebne terabajte.
Bila sam ponosna što nosim titulu čuvara tajni. Bila sam svedok skoro svih euforičnih ideja, planova, holivudskuh scenarija kao i bolnih sletanja na Zemlju.
Ti tinejdžeri stvarno veruju da su odrasli i da ako nešto ne urade tada, nikad neće..




Suze i očaj jer sa 17 godina još nema dečka.
Izjavljivanje lubavi školskom drugu po principu Kad neće Muhamed bregu.. (od čega je meni lično bilo nekoliko dana muka).
Psihopatsko uhođenje jednog momka koji joj se sviđao i prilično verno iscrtavanje njegovog lika po svim blokovima, sveskama, notesima, biranim i nebiranim mestima. Iscrtavala je tu glavu gde god je stigla i bilo je po kući toga kao propagandnog materijala u nekoj stranci. Samo da sam htela mogla sam roditeljima tog deteta da ponudim po razumnoj ceni mnogobrojne rukom rađene portrete njihovog sina. 
E, majka ja sam se maločas konačno prvi put poljubila. E, ja sam baš tad stajala pored šporeta iznad šerpe sa džemom od kajsija koji sam tada prvi put pokušala da skuvam. Bio je 7. jul nešto iza ponoći. Nisam još dugo posle mogla da zaspim tražeći po folderima u svojoj glavi rešenje za novonastalu situaciju. Da, bila je to za mene tad situacija. Ujutru sam lepo poranila i da me neko sad pita zašto sam otišla u crkvu i upalila sveću ne bih znala da kažem.


To je sve tako bilo nekad. 
Sad odem kod nje, prozore mogu a ne moram da perem. Sačeka me mini bar, ajde jedno pićence za dobrodošlicu, ne mogu znaš da ne volim rakiju, ne budi prosta nije ovo rakija nego džin tonik, ajde baš kad je tonik.. drugi put dođem, ajde sad da probaš Baileys, nemog... dobro ajde samo malo.
Gospođo, pa vi pijete?
Mi? Ne.
Samo u izuzetnom društvu i posebnim prilikama kad na kraju obavezno dođemo i do zajedničkog zaključka: U koje smo mi sve budale jbt bile zaljubljene..
Pročitajte i
Marijine zdrave čokoladne bombice




Za otprilike 15 komada je potrebno
30g punomasnog kakaa
120g seckanih oraha
150g mekih iranskih urmi
čokolada za posipanje
Usitnite orahe i iz urmi izvadite koštice. Sve nabrojane sastojke sjedinite u kompaktnu masu, ostavite je u hladnjaku ili frižideru oko 30 minuta, pa nakon toga oblikujte bombice.
Na pari istopite crnu čokoladu sa malo putera i prelijte preko bombica.
Rashladite pre služenja







19.01.2018.

Namaz od jabuka i čokolade






Ovaj namaz osim što je ukusan, lak i brz za pripremu, ne sadrži šećer i masnoću, pa verujem da će vam se svideti kao zdrava zamena za kupovne kakao kremove. 
Ja sam njime filovala palačinke, a planiram još neke primene u narednom periodu u kome bi trebalo da se konačno unormalim sa ishranom otetom od zdravog razuma.


Potrebni sastojci (za filovanje 5-6 palačinki):

dve veće prokisele jabuke
sok od polovine limuna
dve štangle crne čokolade
kašika ekstrakta vanile




Postupak:

U šerpicu stavite narendane jabuke i sok od limuna pa na najjačoj temperaturi ringle kuvajte neki minut. Zatim smanjite jačinu ringle na srednju vrednost i dokuvajte uz mešanje dok tečnost ne ispari, tj. dok ne dobijete gustinu skoro pogodnu za mazanje. Brzo će biti gotovo, zato se ne udaljavajte. Sklonite s ringle i odmah umešajte čokoladu i vanilu. 
U ovaj namaz zatim možete dodati sastojke po sopstvenom ukusu. Na primer mlevene orahe ili lešnike, kakao, cimet, đumbir.. i javite i nama ako otkrijete neku savršenu kombinaciju ;)









13.01.2018.

Palačinka iz rerne i pita iz tiganja







Dva recepta odjednom, zato što sam lenja i neredovna.


Palačinka iz rerne

Ovu vrstu palačinke sam našla na internetu pod nazivom German pancake i odmah mi je bilo jasno da je to nešto što će nam se dopasti. Naročito zato jer osnova pruža mogućnost nadogradnje i istraživanja mnogobrojnih kombinacija i ukusa. Ja sam prvo za jedan doručak napravila slanu i nisam se zeznula. 
Onda sam vrlo brzo za jednu brzu desertnu situaciju napravila i slatku i tek se tad ustvari nisam zeznula. Osvežavajući krem od kisele pavlake i malo šećera u prahu, pa sveže voće preko..



Dakle, kako god da rešite, ovo nije promašaj. A ne može da ne uspe.
Pošto ovo spada u vrlo lake i vrlo brze recepte, prvo uključite rernu da se ugreje dok umutite smesu.

Smesu za testo umutite (žicom za mućenje) od sledećih sastojaka:

3 jajeta
pola čaše mleka
pola čaše brašna
pola male kašičice soli (za slanu varijantu)
2 vanilin šećera (za slatku varijantu)

U ugrejanu rernu stavite pekač dimenzije otprilike 25x30cm namazan kašičicom putera. Vrlo kratko (oko minut) nek bude u rerni da ne bi puter pregoreo. Zatim u pekač sipajte pripremljenu smesu i pecite 10-15 minuta na 200 stepeni. Produžite i neki minut duže ako volite lepo rumeno testo.



Za vreme pečenja pripremite nadev. Umešajte mladi sir i kiselu pavlaku i malo to posolite. Prepecite u tiganju nekoliko kašika susama. 
Pečenu palačinku izvadite iz rerne i pustite neki minut da se prohladi. Zatim je premažite nadevom i pospite susamom. Urolajte i isecite rolate. Ne moraju da budu besprekorni komadi, slobodno nek se razdrndaju kako hoće jer to uopšte ne utiče na odličan ukus. 







Pita iz tiganja

Pita iz tiganja mi je omiljen brzi način pripreme pite, bez uključivanja rerne naravno.
Fil pripremam uglavnom od sira, mada sam pre neki dan spremala i nadev od mlevenog mesa. 

Pripremite onoliko kora za pitu koliko komada želite da ispečete.
Za dve osobe umešajte oko 50g fete i pola čaše jogurta. Svaku koru tanko filujte/namažite do pola, pa je urolajte do kraja i formirajte u pužić ili kako se to već zove. 
Pripremite sve kore na taj način pa na većem tiganju na malo masti ili ulja pecite po nekoliko pita odjednom i to sa obe strane po minut, dva na umerenoj temperaturi ringle.


Isti postupak sam ponovila i sa heljdinim korama i bile su odlične. Ne brinite ako malo pucaju prilikom savijanja u rolnu, nikakav problem to nije.
Uostalom, je l' vidite negde na sledećoj slici problem?? ;)



Sledeća fotka prikazuje verziju sa nadevom od mlevenog mesa. 
Na ulju se uprži mala naseckana glavica crnog luka i 50ak grama mlevene junetine, pobiberi, posoli i filuje pita na gore opisan način.
Uživajte! 







04.01.2018.

Kad se kolač naljuti




Jedan od omiljenih slanih kolača mi je ovaj zbog njegove jednostavnosti i dobrog ukusa. Međutim, ima još nešto u vezi njega..

Ako bih parafrazirala, meni stvarno sve srećne žene liče jedna na drugu, dok su one druge svaka na svoj način neponovljive i divne.. pravi kolačići dok ih neko ne naljuti.
A taj neko je zna se ko. 
I to je tako u kom god veku, godišnjem dobu, kontinentu, državi, selu, gradu, dvorištu, pesmi, priči i mitu živele.

Kad spomenuh dvorište, moram čas da vam ispričam nešto pa da pređem na recept.
Dvorište mog detinjstva je bilo jedno u nizu šarenih procvetalih dvorišta glavne ulice i živeti u njemu za mene je bio raj. To je tako u detinjstvu, sve ti je lepo, stvarni život je još daleko, svi te paze, maze i svaki dan je samo tvoja ljuljaška. 
Svi su u tom našem dvorišnom nizu vrlo dobro znali kako se živi preko plota, jer žene su bez problema jedna s drugom delile svoje svakodnevne muke. Muke naročioto, jer muke valjda kad se podele s nekim postaju podnošljivije.

I sad vi meni kažite, koliko moraš da budeš ljuta na muža pa da mu sa stola otmeš šerpu sa kupusom koji si specijalno za njega kuvala jer on najviše voli baš kupus, onda tu šerpu odneseš i sa kućnog praga je sa sve kupusom zafrljačiš u dvorište.
Tako je radila Milena kad se naljuti na svog Dragoja koji se danima nije treznio.

Dvorište do našeg. Milka i njen Mića sa zlatnim zubom koji se sija na suncu i na vazda zadovoljnom okruglastom licu sa tankim Klerk Gebl brkčićima.. dok odlazi na posao u kafanu. Milka ima piskav glas, sitne vesele crne oči koje se po potrebi skupljaju u tanke linije i vide sve. Svakog prolaznika, svaki trag paučine i prašine, nezategnutu posteljinu, neizglancanu čašu, nedajbože musavu ili neočešljanu decu, nagužvani stolnjak kao i ostale sitne i krupne nepravilnosti raznih sorti u svojoj kući, dvorištu pa i okolnim. 
Sve je videla a da ne vidi tebe, Mićo. Zato pazi tamo šta radiš i kako se ponašaš jer je nasmejana, vesela i nadasve vredna domaćica Milka ista kao i svaka žena kad se naljuti. Neš jesti, neš spavati a bogami ni sve ostalo.

Deka Aca je bio moj drugi deda ali prvi po omiljenosti, jer je uvek imao vremena da sa mnom bleji na kapiji i zevzeči se s prolaznicima. On nije kao ostali svaki dan visio u kafani. Al kad ode, otišo je da prenoći. To je verovatno zbog nedostatka kondicije. Zimi je, kažu, često puzao po povratku kući kroz sneg, a žene koje su zorom kretale na posao u obližnju pekaru mislile bi da je u snegu neka rundava životinja, u najboljem slučaju pas. Zavrištale bi i trčale na drugu stranu ulice kad naiđu na njega. Baba Vera (ona što me naučila da pravim Londonske štanglice i Doboš) nije imala bolju ideju kako da ga kazni nego da mu ne da da jede. Aca, ionako mrljav, nije mnogo mario za jelo pa su se na taj način njena ljutnja i problemi samo uvećavali.

Moja baba Ruža je (naravno) bila najkreativnija i najpreduzimljivija u rešavanju problema bračnog života. Mrzela je mnogo što njen Miša, inače pekar, radi u kafani kao konobar. S posla je redovno dolazio pod gasom. Kad primi platu doneo bi deci po čokoladu i to je bilo to. Ostava s hranom je bila i ostajala prazna. Deca su se radovala a Ruža.. eh Ruža. Ima u vezi nje jedan detalj koji Marija i ja posebno volimo. Kao devojka neko vreme je živela u Belom Dvoru gde je čuvala najmljađeg princa.. i ako jednom budem malo bolje ispitala taj romantični detalj iz njenog života pričam vam sigurno.. a do tada znamo samo da je srce na kraju izabralo Mišu. To srce koje je tokom života verovatno mnogo puta htela sebi da iščupa. 
Miša bi svakodnevno došavši iz kafane bio totalno miroljubiv ali obeznanjen i nefunkcionalan za sve što se tiče kuće, žene i troje dece. Seo bi za sto, pojeo šta ima, zatim zadremao na kauču da bi nakon dremke opet ustao i zatražio večeru koju je već pojeo.
Ona je od muke širom otvarala prozore i puštala svež vazduh unutra. Na sav glas je besnela na njega ne mareći za to da li je neko čuje. Počela bi da u krug pomera i razmešta stvari po kući, naročito teške komode i kredence. Kad sad pomislim, to je krizna aktivnost baš po mom ukusu. Neretko bi kažu uzimala četku i kanticu s krečom i mazala po zidovima sve one fleke koje su joj baš tad najviše smetale. Miša je nije zarezivao, a ona, jedna divna ljubazna žena sa lepom rečju i osmehom za svakoga koga je poznavala i koga nije, pretvarala se u opako ljutu zver. 
Ona je bila poznata i po tome što je Miši uvek prvom iz šerpe u tanjir stavljala najbolji komad mesa. Ostali, uključujući i decu, morali su da se zadovolje i raspodele među sobom ostatak. 
Pa da l je bila normalna. I da li smo sve mi normalne.

E to mene fascinira i buni i oduševljava i plaši i razoružava i ljuti. 
I sve to istovremeno.  
Meni je to potpuno slično Pikantnom kolaču od sira, koji je u osnovi blag i toliko voljiv da možeš celi pleh da pojedeš. Ali kad mu se doda Chilito.. videćete. Totalno moja baba. A svoju babu ne upoređujem sa bilo kakvim ukusom.

Eto priče koju sam htela da vam ispričam jer znam da ih volite i da vidite koliko ličimo svi mi iz prošlosti i sadašnjosti. Nadam se da i vi imate zanimljive priče iz života vama dragih ljudi i da ih rado zapisujete. 



Pikantni kolač od sira




Potrebni sastojci:

3 jajeta
200g narendanog kačkavalja
150g fete ili nekog mlađeg sira
150ml jogurta
120g ulja
150g brašna
kašičica praška za pecivo
so
nekoliko kašika Chilito opako ljutog sosa



Postupak:

Jaja žicom umutite pa im dodajte sve ostale navedene sastojke. Izmešajte sve zajedno dobro i ulijte u podmazani pekač dimenzije oko 20x30cm. 
U već ugrejanoj rerni pecite ovaj slani kolač oko 25-30 minuta, zatim ga izvadite iz rerne, premažite odozgore tanak sloj Chilito sosa i vratite da se dopeče otprilike još 5 minuta. 
Onda isključite rernu i ostavite kolač u njoj još desetak minuta.
Ako više volite, kolače pojedinačno možete peći u modlama za mafine tj. projice. Ja sledeći put planiram tako jer malo lepše izgleda servirano.



Ovaj, inače vrlo lagan i blag kolač, dobiće jednu interesantnu pikantnu notu kakva nam je potrebna onda kad hoćemo da spremimo nešto malo drugačije, kao i kad hoćemo da se izrazimo kroz hranu na onaj, poseban način.. Setite se gornje priče o baba Ruži i ženama iz komšiluka ;)

Ja nisam ovog puta bila potpuno surova pa sam uz ovaj kolač servirala staru dobru šmekericu, Rusku salatu u koju sam umešala Gurman Majonez
Izuzetno i prijatno!





Ovaj post je napisan u saradnji sa kompanijom Gurman, a tiče se simpatičnog Chilito sosa, koji će izgleda postati stalan u mom frižideru.




Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...